internet marketing

Uvod u storytelling

Pre mnogo godina, francuski pesnik Žak Prevert  izašao je u šetnju. Dok je hodao, na ulici je ugledao prosjaka kako moli za novac. Iz nekog razloga Žak je zastao i obratio se prosjaku: ,,Kako je?“ Prosjak je pogledao u njegovom pravcu i Žak je primetio da je slep. Držao je i hartiju na kojoj je pisalo ,,Slep sam. Molim vas, pomozite mi.“ Prosjak je odgovorio: ,,Pa i ne baš dobro. Ljudi prolaze i ne ostavljaju mi novac. Da li bi mi ti dao nešto novca?“ Žak je odgovorio: ,,Ja sam siromašan pisac, nemam novca. Ali, možda bih mogao da prepravim to što ti piše na hartiji.“ Prosjak je dozvolio. Žak je uzeo hartiju, okrenuo je, napisao nešto i produžio u šetnju.

Nakon nekoliko dana Žak je šetao istom putanjom i naišao na istog prosjaka odlučivši da mu postavi isto pitanje: ,,Kako ide?“ Ovoga puta glas prosjaka se promenio: ,,Ljudi su veoma velikodušni u poslednje vreme, stalno prilaze, a moj šešir se puni tri puta u toku dana. Hvala ti, hvala ti za to što si napisao na mojoj hartiji!“ Na hartiji je pisalo: ,,Proleće dolazi, ali ja ga neću videti.“ Žak je promenio rečenicu ,,Slep sam“ u priču. Ova priča ilustruje moć pričanja priče(storytelling). Ljudi se nisu obazirali na slepca koji traži novac, ali kada je dočarao kako je biti u njegovim cipelama, kada je podelio svoju priču – ljudi su osetili empatiju i pomogli su mu. Dobre priče stvaraju i grade veze i čine da je ljudima stalo.

Pogledamo li  istoriju biznisa, ne bi trebalo da da nas iznenadi to što industrije koji ostvaruju najviše lojalnosti, najbolje veze, najviše pratilaca su oni koji se bave storytellingom, odnosno pričanjem priče. Reč je o novinama, magazinima, filmskim kompanijama, televizijskim studijima. Njihov posao je pričanje priče i upravo to gradi vezu sa ljudima i čini da im je stalo. To dovodi do situacije da većina nas želi da plati tim industrijama kako bi naša poruka stigla do ljudi koji obraćaju pažnju na njih.

Isto tako, priče su upotrebljavane kako bi se ljudima približili određeni proizvodi. Tradicionalne reklame su se uglavnom odnosile na isticanje povoljnosti odredjenog proizvoda ili usluge i ubeđivanje potencijalnih kupaca da je baš vaš proizvod najbolji. Sada se više ne radi o proizvodu ili usluzi, reklame najvećih brendova sada teže da kod potencijalnih kupaca ili klijenata izazovu određen sistem asocijacija pri pomisli na njihov brend. Cilj je stvoriti određenu emociju.

Kompanije koje to rade ubedljivo najbolje su Coca Cola, Red Bul, Go Pro… Uzmimo Coca Colu za primer. Ako analiziramo njihove reklame, uočićemo da oni ne reklamiraju svoj prozvod. U njihovim reklamama akcenat je na druženju, radosti, veselju. Svi su jednaki, bez obzira na boju kože, veroispovest, državu u kojoj žive. Kada se slavi rođendan, godišnjica braka, venčanje, Nova Godina, Božić, romantične večeri, okupljanje sa društvom – Coca Cola je tu, suptilno i neupadljivo. Oni pričaju priču o veselju i druženju i tako stvaraju emociju uticajući na nešto što se u marketingu naziva periferna percepcija. Ta priča nema nikakve veze sa njihovim proizvodom, ali ona daje neverovatne rezultate.

Dobro, ali to je Coca-Cola koja ima milione i milone, pa može da ulaže u svoj marketing…Stop. Setite se priče sa početka ovog teksta. Pričanje priče ne zahteva mnogo novca, sve što je potrebno jeste  kreativnost.

Ova strategija se može upotrebiti u bilo kojoj industriji. Kako? Pa tako što svaka kompanija, organizacija ili mala firma može da ispriča mnoge zanimljive priče o sebi i o vrednostima do kojih im je stalo. Na taj način može prodreti do emocija kupaca i klijenata, koje zapravo imaju najveću ulogu pri donošenju odluke o kupovini.

Facebooktwittergoogle_plusredditpinterestlinkedinmail

Leave a Reply

Budite prvi koji će komentarisati!

obavesti o
avatar
wpDiscuz